Adolescencija je period kada dete formira ličnost i obuhvata razdoblje od 9. do 25.godine. Ona počinje pubertetom, koji se odnosi pretežno na telesne promene, a potom se širi na kognitivni, moralni i emocionalni razvoj. Na kraju adolescencije se formira identitet. Karakteristična ponašanja za ovaj uzrast su promena raspoloženja, nezadovoljstvo izgledom i drugo. Menja se mišljenje o sebi, drugima, svetu. Deca počinju da shvataju da svet nije tako idealan kao što su mislili do tada.
Odnosi sa roditeljima su podložni promenama. Deca se okreću ka vršnjacima, šire svoje socijalne krugove, dolazi do intenzivnijeg emocionalnog vezivanja. U adolescenciji se javljaju prva prava prijateljstva. Prijatelji se biraju po sličnim osobinama ličnosti i zajedničkim interesovanjima.
Na tom uzrastu dolazi i do intenzivnijih konflikata, naročito između roditelja i dece. Srž konflikata sa roditeljima je u želji deteta da se na psihološkom nivou odvoji od roditelja odnosno da se oslobodi emocionalne zavisnosti od roditelja. Sa druge strane, dete želi da ostane u kontaktu sa roditeljima, da nastavi da od njih dobija ljubav, pažnju i brigu. Važno je da roditelji ovo prepoznaju i budu tu za svoju decu, bez osuđivanja.
Adolescenti pojačano doživljavaju svoje emocije. To praktično znači da isti događaj, koji bi im pre par godina izazivao smeh, danas može kod njih da izazove npr. ljutnju.
Promene u fizičkom razvoju odnosno pojava sekundarnih polnih karakteristika kao što su: maljavost, promena boje glasa, rast polnih organa, promena oblika tela, pojačano lučenje masnoća i drugo, dovode do velikih oscilacija u samopouzdanju kod dece. Na fiziološkom nivou
dolazi do hormonskih promena. Zbog svega navedenog, ne čudi da su emocije koje deca u ovom periodu doživljavaju izuzetno burne. Kod dece dolazi do pojačanog interesovanja za suprotan pol, počinju prve emocionalne veze. Stavovi o ljubavi i emocijama su građeni na zapažanjima
dece o tome kako se „vole“ odrasli i uverenjima o kojima su slušala u sredini u kojoj su odrastala. Emotivne reakcije su pojačane, a emotivne veze iz ovog perioda su emotivno jako obojene, burne i idealizovane. Samim tim su i razočarenja u prve ljubavi burna, neretko sa izlivima ljutnje, ljubomore, tuge. Deca na ovom uzrastu imaju potrebu za intimnošću. U ovom periodu je važno razgovarati sa decom jer su odluke koje donose često impulsivne i nepromišljene pa iz tog razloga deca i ulaze u prve seksualne odnose.
Većina adolescenata je danas seksualno aktivna pre navršenih 18 godina. S obzirom da su adolescenti skloni preispitivanju slike o sebi, svog fizičkog izgleda i seksualnosti, neretko se porede sa drugima. Pa tako, upoređuju svoja seksualna iskustva / neiskustva sa iskustvima svojih vršnjaka. Ukoliko se oseti nedovoljno iskusnim, dete se može upustiti u eksperimentisanje za koje nije potpuno fizički i emocionalno spremno.
Važno je da učite Vašu decu o reproduktivnom zdravlju – o tome šta je seksualnost, kontracepcija, polno prenosive bolesti. Priča o seksualnosti počinje onog trenutka kada Vas dete pita kako je došlo na svet, na koji način se beba „stvori“ u stomaku i sl. Uloga roditelja je,između ostalog, da nauči dete da brine o svom opštem zdravlju ali i reproduktivnom zdravlju. Zdravo dete je dobro informisano dete koje brine o sebi.
