Mi smo kao bića nužno upućeni jedni na druge što nam u svakodnevnom životu donosi
mnogo izazovnih situacija u kojima ne reagujemo adekvatno.
Nekada u komunikaciji sa drugima svoje potrebe zapostavljamo, prećutkujemo ili se
jednostavno povlačimo kada je situacija neprijatna kako bismo izbegli neslaganje sa drugom
osobom iz straha od odbacivanja. U ovakvom stilu komunikacije koji je pasivan nedostaje
uvažavanje sebe.

Nasupot toga, kada u interakciji sa drugom osobom nastojimo da pobedimo u raspravi,
pokorimo ili ponizimo ga, mi negiramo njegovu ličnost, prava i potrebe. U ovakvom stilu
komunikacije koji je agresivan nedostaje uvažavanje drugog kao ličnosti.

Većina nas pravi ovakve greške jer nas praktično niko ne uči veštini asertivnog ponašanja,
stilu komunikacije u kome ne reagujemo ni pasivno, ni agresivno, već iskazujemo svoje
stavove, emocije i mišljenje na jasan, dosledan i socijalno prihvatljiv način, način na koji
uvažavamo i sebe i druge. Svaki čovek na ovom svetu ima prava koja su nezavisna od pola,
nacionalnosti, boje kože i religijskih uverenja. To su univerzalna ljudska prava koja proizilaze
iz postojanja samog čoveka kao humanog bića. Svi ljudi imaju prava na sopstveni izbor
(sopstveno mišljenje, osećanje i ponašanje), da se predomisle, da zatraže ono što žele, da ne
znaju, da ne razumeju, da sami sude o sebi, da pogreše, da kažu ne, da ne opravdavaju i
obrazlažu svoje ponašanje, da ih drugi ljudi tretiraju sa poštovanjem. Problem nastaje kod
umeća korišćenja ovih prava. Njihova primena je izuzetno važna za očuvanje samopoštovanja
i poštovanja drugih. I upravo na ovome su postavljeni temelji asertivnosti koja ne
podrazumeva samo borbu za svoja prava, već i na uvažavanje prava drugih. Kao što mi
imamo navedena prava, imaju ih i osobe sa kojima komuniciramo.

Ovakav stil komunikacije nam može dosta dobrog doneti: postajemo zadovoljniji sobom jer
uspevamo da izrazimo šta hoćemo tj. imamo bolju kontrolu nad svojim ponašanjem,
pojačavamo osećaj sigurnosti u sebe, odnosi sa drugima su nam bolji, kvalitetniji i iskeniji, a
šansa da postignemo ono što želimo je veća.

Asertivnost nije veština sa kojom se rađamo, ona se uči i vežba kroz svakodnevnu interakciju
sa drugima. Predstavlja jednu od glavnih alata u komunikaciji i kod nas u savetovalištu jednu
od najbitnijih tema koju obrađujemo sa mladim koji dolaze na savetovanje. Zato je od
izuzetnog značaja raditi na razvoju ove veštine što doprinosi unapređenju mentalnog zdravlja
i boljem funkcionisanju u zajednici.