Na ranom uzrastu, deca na različite načine pokazuju negativne emocije koje doživljavaju. Negativne emocije ih prožimaju svaki put kada im nešto nije po volji i to kada su gladna, nešto ih žulja, ne kupite im željeni predmet, ne vodite ih gde žele da idu, tražite od njih da se ponašaju kako u tom trenutku ne žele i sl. 

Jedan od načina reagovanja je doživljavanje tantruma – dete može početi da vrišti, bacati se po podu, udarati sebe ili druge. Roditelji na ovakvo ponašanje reaguju uglavnom na sličan način – besom ili suprotno – udovoljavanjem detetu. Nijedan od navedena dva načina nije ispravan iako će u datom trenutku možda okončati tantrum. 

Razlog tantruma je nezrelost centralnog nervnog sistema kod tako male dece. Deca ispituju svoje mogućnosti i individualnost ali i granice koje im okruženje postavlja. Sa druge strane, ne znaju da se izbore sa frustracijom koja se desi kada su uznemirena. Potrebna im je naša pomoć. Granice moraju biti adekvatno i jasno postavljene, a roditelji u primeni moraju da budu dosledni. Tantrumi pomažu detetu da ispolji negativno osećanje što je veoma bitno za njegov emocionalni razvoj. Samo prepoznavanjem i prihvatanjem vlastitih osećanja deca nauče da kontrolišu emocije. Dužnost roditelja je da detetu pomogne u tome.  

Deca sa poremećajem iz spektra autizma teže usvajaju postavljene granice, a samim tim su tantrumi još intenzivniji. Jačanje sposobnosti roditelja da usmere ove emocije kod dece atipičnog razvoja je nužna potreba svakog deteta iz spektra.

Ukoliko vam je potreban dodatan savet u vezi suočavanja sa tantrumima kod dece, obratite se za savet stručnjaku.